Na kraju 2009. godine ukupan spoljni dug Srbije dostigao je iznos od 22,8 milijardi evra, što je 74,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tokom prva tri tromesečja 2009. spoljni dug je ostao gotovo nepromenjen, dok je u četvrtom tromesečju povećan za 4,6 odsto.Zbog lanjskog pada ekonomske aktivnosti, njegovo učešće u BDP-u je, međutim, u 2009. godini povećano za 9,6 procentnih poena i dostiglo 74,1 odsto BDP-a. U 2009. godini ukupno je zaključeno novih dugoročnih kredita u vrednosti od 5,7 milijardi evra, od čega u okviru javnog sektora 3,3 milijarde evra.
Na kraju 2009. godine ukupan spoljni dug Srbije dostigao je iznos od 22,8 milijardi evra, što je 74,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavila je danas Narodna banka Srbije.
Tokom prva tri tromesečja 2009. spoljni dug je ostao gotovo nepromenjen, dok je u četvrtom tromesečju povećan za 4,6 odsto.
Zbog lanjskog pada ekonomske aktivnosti, njegovo učešće u BDP-u je, međutim, u 2009. godini povećano za 9,6 procentnih poena i dostiglo 74,1 odsto BDP-a navela je centralna banka.
U 2009. godini ukupno je zaključeno novih dugoročnih kredita u vrednosti od 5,7 milijardi evra, od čega u okviru javnog sektora 3,3 milijarde evra. Ukupna korišćenja dugoročnih kredita tokom godine iznosila su 4,1 milijardu evra, dok je istovremeno otplaćeno 2,6 milijarde evra glavnice i 0,6 milijardi evra kamate.
Struktura spoljnog duga po ročnosti je u odnosu na kraj prethodne godine poboljšana - kratkoročni dug krajem decembra 2009. je predstavljao 10 odsto ukupnog duga, prema 11,1 odsto krajem 2008. godine.
Najveći iznos spoljnog duga denominovan je u evrima - 77 odsto, a zatim u dolarima - 12 odsto, švajcarskim francima - pet odsto, dok se preostali deo od šest odsto odnosi na ostale valute.
Dug sektora preduzeća na kraju decembra 2009. iznosio je 10,9 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodne godine je smanjen za šest odsto.
Preduzeća su tokom godine koristila inostrane kredite u iznosu od 2,3 milijarde evra, od čega 30 odsto u četvrtom tromesečju. Ukupna korišćenja u 2009. bila su manja za 56,4 odsto u odnosu na 2008. godinu.
Sektor preduzeća se tokom 2009. ukupno neto razdužio za 686 miliona evra.
Oko 45 odsto inostranih kredita, koje su koristila domaća preduzeća, odobrile su strane banke i finansijske institucije koje su povezana lica s domaćim bankama, oko 33 odsto se odnosi na kredite koje su odobrili osnivači tih preduzeća, dok se na ostale kreditore odnosi 22 odsto.
Kod svih sektora zabeleženo je smanjeno korišćenje dugoročnih inostranih kredita, izuzev kod sektora finansijskog posredovanja, rudarstva i saobraćaja.
Planirana korišćenja inostranih kredita u toku 2010. godine iznose 5,2 milijarde evra, od čega se na javni sektor odnosi 2,7 milijardi.
U privatnom sektoru planirana korišćenja inostranih kredita iznose 2,6 milijardi evra, od čega će se u bankarskom sektoru koristiti 1,2 milijarde, dok je za sektor preduzeća planiran iznos od 1,4 milijarde evra.
Na osnovu podataka koje je Narodna banka Srbije dobila od domaćih banaka o planiranom prometu po inostranim kreditima u bankarskom sektoru i sektoru preduzeća, može se zaključiti da će se kretanja iz 2009. godine nastaviti i u 2010.
Prema tim podacima, u bankarskom sektoru ukupno planirano neto zaduženje iznosi 1,9 milijardi evra, i to po dugoročnim kreditima jedna milijarda, a po kratkoročnim bankarskim depozitima 0,9 milijardi.
S druge strane, u okviru sektora preduzeća planirano je neto razduženje u iznosu od 836,5 miliona evra, za koliko su planirane otplate glavnice veće od planiranih korišćenja kredita.
Neto zaduživanje bankarskog sektora, uz istovremeno neto razduživanje preduzeća, ukazuje na to da će se preduzeća u narednom periodu finansirati zaduživanjem kod domaćih banaka.